Саопштења

Уз пуно разумевање родитеља деце са тешкоћама у развоју, која због здравственог стања користе право на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица, принуђени смо да реагујемо на оркестриране прозивке упућене на рачун Фонда ПИО и директора Фонда ПИО преко друштвених мрежа због рокова у којима се доносе решења о овом праву. Неосноване притужбе на Фонд због дужег чекања на решења су лоша намера или потпуна неупућеност појединаца у делатност и надлежности институција. 

Да одмах разјаснимо: Фонд ПИО не прима захтеве и не доноси решења о праву на негу и помоћ других лица уколико та лица, међу којима су и деца, немају стаж осигурања. Лекарске комисије Фонда ПИО раде услужна вештачења по захтевима које нам прослеђују центри за социјални рад и Налаз, оцена и мишљење лекара се, по обављеном вештачењу, одмах враћају центрима, како би донели решење и, у случају оствареног права, увели лице у исплату.

Сваки родитељ који је ушао у поступак остваривања права за своје дете добро зна процедуру и надлежности, али то, по свему судећи, не умањује потребу појединаца да покрену јавну хајку на што звучније име. Да ли иза тога стоји покушај да јавним притиском остваре право које им по закону не припада или, што је извесније, искористе туђу тешку ситуацију како би постигли политичке поене, не желимо да утврђујемо.

Оно с чим желимо да упознамо јавност јесу чињенице да је вештачење озбиљан и врло одговоран поступак који, свакодневно, спроводе стручна лица - лекари специјалисти Фонда ПИО и просечно годишње се, у свим филијалама Фонда ПИО, обави 17.000 вештачења за потребе центара за социјални рад.  Држава интензивно јача системске предуслове за подршку деци и породици, тако што су уведене ретке болести у прописе, активно се примењује финансијска подршка породици с децом, родитељима је омогућено да остваре право на посебну негу детета, родитељски додатак за рођење детета је повећан 11 пута у односу на 2012. годину, са тенденцијом даљег повећања, младим породицама с децом дате су могућности повољније куповине стана ...

У овим активностима Фонд ПИО и директор Фонда ПИО учествију или директно или пружањем пуне подршке, негујући идеал породице и деце као највеће благодети друштва, тако да је некоректно, злонамерно и беспризорно на ову адресу упућивати замерке и користити децу за неку личну добит.     

Позитивна кретања у наплати доприноса, која су евидентна последњих неколико година, настављају се и у овој години, што је одраз стабилне националне економије, константног повећања броја запослених, као и њихових зарада. Ефекат оваквих кретања за пензионере види се кроз повећања пензија:

• Изворни приходи Фонда су одраз убрзаног привредног раста, који је у Србији обезбеђен кроз инвестиције и повећање броја запослених у привреди, као и повећање њихових зарада, из којих се обезбеђује наплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. На основу података Фонда ПИО о броју пријављених на обавезно осигурање, у периоду од 2013. године, када је ограничено запошљавање у јавном сектору, до данас, број пријава на осигурање у јавном сектору је смањен номинално за 78.000, а у реалном сектору повећан је за готово 500.000 осигураника. Мере које држава предузима како би оснажила економију доприносе јачању институција система и подижу квалитет живота свих наших грађана. Сведоци смо све већег броја привредних субјеката, све већег броја запослених и повећања плата, нарочито у реалном сектору, што се у коначном повољно одражава на пензијски систем. Из овако прогресивне базе створени су услови за повећањa пензијских принадлежности. Учешће нето пензија у БДП у 2023. години износило је 9,3 одсто, чиме су се стекли законски предуслови да се пензија усклађује по најповољнијој опцији за кориснике, односно према нето заради и редовно законско усклађивање пензија од јануара 2024. године износило је 14,8 одсто  – истакао је Огњеновић.

Аргументи за изнету тврдњу виде се у резултатима који су остварени за првих шест месеци ове године:

• Укупно наплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2024. године су за 9,57 милијарди виши од планираних Финансијским планом, односно више за 2,41 одсто. Ако постигнуто упоредимо са истим периодом претходне године, у овом полугођу наплаћено је више прихода од доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 55 милијарди динара, односно за 15,61 одсто, што је веома добар упоредни показатељ - закључио је директор Огњеновић.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање обавештава пензионере и остале грађане Србије да није тачна информација која је, ових дана, објављена на друштвеним мрежама да ће им бити исплаћена накнада од 6.000 динара.

Очигледно је у питању лажна и злонамерна инфомација, креирана на профилу који није званичан профил Републичког фонда ПИО, с циљем да доведе грађане у заблуду и нанесе штету репутацији Фонда ПИО.

Молимо грађане да прихватају искључиво информације које добију преко званичних профила и канала комуникације Републичког фонда ПИО.

Републички фонд ПИО у континуитету ради на побољшању положаја пензионера, у сарадњи са надлежним органима Републике Србије и тако ћемо наставити и даље.

И овај лажни профил, као и остале који пласирају измишљене и злонамерне информације, пријавићемо надлежним органима ради заштите интереса корисника и интегритета Републичког фонда ПИО.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање подсећа осигуранике који имају стаж осигурања навршен у Србији и Аустрији и кориснике права из пензијског и инвалидског осигурања остварених применом билатералног споразума о социјалном осигурању, да се међународни дани разговора са Аустријом одржавају 23. априла 2024. године у Пожаревцу, од 9 до 16.00 часова (просторије филијале Фонда у Пожаревцу, Трг Радомира Вујовића 1) и 24. априла 2024. године у Београду, од 9 до 16.00 часова (просторије у улици Париска број 9, Београд-Стари град).

На овим разговорима ће саветодавци из аустријског Завода за пензијско осигурање и РФ ПИО Србије пружити бесплатну правну помоћ лицима која остварују права из пензијског и инвалидског осигурања применом споразума из области социјалног осигурања закљученог између наше земље и Аустрије.

Сви заинтересовани су у обавези да пријаве учешће и да закажу термин доласка на број телефона 011/2030-745. Приликом доласка требало би да понесу сву документацију у вези са осигурањем и лична документа.

Агенција Бета објавила је данас саопштење Странке слободе и правде, Градског одбора Нови Сад, под насловом „ССП Нови Сад поднео 24 кривичне пријаве против одговорних особа у одељењу за управне послове ПУ“, у којем се између осталог наводи да је Фонд ПИО пребацио 50 запослених из Покрајинског ПИО фонда на привремени рад од два месеца у Београд, уз промену пребивалишта.

Реља Огњеновић, директор Републичког фонда ПИО је, реагујући на објаву, истакао да је ово удар не само на грађане Новог Сада и Београда и на институције, већ и на све грађане Србије којима поједини медији поручују да свако ко подржава политику актуелне власти може бити предмет монтираних снимака и спинованих представа, било где да се налази или да је запослен у било којој државној институцији.

У овој констатацији не постоји не једна реч која је истинита и нејасно је одакле некоме ко се залаже за „слободу и правду“ право и храброст да излази у јавност са очигледним измишљотинама. Оптуживати институцију као што је Фонд ПИО, која одговорно обавља изузетно озбиљне и обимне послове, без и једног аргумента и тачне чињенице, прелази ивицу разума. Јасно је да је ово само спиновање ради изазивања незадовољства на политичкој сцени и постизања малициозних циљева, чији крајњи резултат треба да буде промена власти, а не добробит грађана Србије. 

Да не би било забуне, одговорно тврдим да ни један запослени из било ког организационог дела Фонда, па ни из Покрајинског фонда, није преведен у Београд на привремени рад и није ни могло да им се мења пребивалиште.

Вероватно је идеја аутора ових неистина била да уздрма моју позицију, као директора Фонда, а како нису нашли ништа лично за мене, најлакше им је било да се етикетира Фонд да ради нешто што нема друштвено оправдање. У сваком случају, недопустиво је било коме, па ни политичким партијама, да руше углед институције која на најбољи начин брине о сигурности 1,65 милиона корисника и опслужује више од 2,8 милиона осигураника.

Позивам надлежне институције да одмах и по хитном поступку реагују и санкционишу или одговорна лица у Фонду или лица која су поднела лажне кривичне пријаве, јер треће опције нема. У Србији ће институције радити свој посао, а грађани бирати власт на изборима, а не у страним амбасадама - рекао је Огњеновић.

Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који је ступио на снагу 15. септембра 2023. године, измењен је члан 109, с применом од 1. јануара 2024. године, у смислу да, у случају смрти корисника права, износи пензије и новчане накнаде припадају до последњег дана у месецу у којем је корисник умро.

Фонд ПИО ће за кориснике права који су преминули почев од 1. јануара 2024. године, од банака и поверилаца тражити повраћај износа пензија и новчаних накнада који кориснику не припадају након последњег дана у месецу у којем је преминуо.

У складу са наведеним изменама, банка је обавезна да износе пензија, односно новчане накнаде који су исплаћени након последњег дана у месецу у којем је корисник преминуо, врати Фонду на његов захтев и не може из тих износа намиривати своја потраживања која евентуално има према кориснику права. Исто важи и за повериоце коме су уплаћена средства након последњег дана у месецу у којем је корисник преминуо, по основу реализације обуставе од пензије.

У складу са овом изменом, мења се и члан 111 Закона, у смислу да се породична пензија остварена по смрти корисника пензије, исплаћује најраније од првог дана наредног месеца по истеку месеца у коме је наступила смрт корисника. То значи да ће се, у случају смрти корисника пензије, почев од 1. јануара 2024. године, право на породичну пензију утврдити и исплаћивати најраније од првог дана наредног месеца по истеку месеца у коме је наступила смрт корисника, под условом да корисник породичне пензије није у том периоду у осигурању. Примера ради, ако је смрт наступила 15. марта 2024. године, право на породичну пензију припада најраније од 1. априла 2024. године.

Наведеним измена Закона решиће се проблем наплате више исплаћених износа пензије након смрти корисника права, а породице преминулог корисника неће бити оштећене.

Када се право на породичну пензију утврђује по смрти осигураника, право на породичну пензију се остварује и исплаћује од наредног дана у односу на дан смрти, под условом да је захтев поднет у року од шест месеци од дана испуњења услова прописаних за стицање права. Уколико је захтев поднет по истеку тог рока, а подносилац захтева у том периоду није био у осигурању, право на породичну пензију припада најдуже за шест месеци уназад у односу на дан подношења захтева.

Ако породичну пензију користе два или више чланова породице, па неком од њих престане право на пензију и даље ће се, сходно Закону, осталим члановима који имају право на породичну пензију поново одређивати висина пензије, која припада од првог наредног дана у односу на дан када је кориснику престало право на пензију.

Примера ради,  ако је смрт члана породице – осигураника, наступила 15. марта 2024. године, нови износ породичне пензије припада од 16. марта 2024. године.

Обрачун више исплаћених износа пензија након смрти корисника породичне пензије вршиће се у складу са решењем којим је утврђен нов износ породичне пензије. Према наведеном примеру  више исплаћени износи пензија обрачунаће се од 16. марта 2024. године.

Накнада погребних трошкова која се исплаћује лицима која су сносила трошкове сахране корисника преминулих у 2024. години износиће 68.863,00 динара за све категорије корисника пензија.

Од уплате за јануар 2024. године важе нове основице осигурања, које су за 14,6% више у односу на претходну годину и грађани могу да се определе за једну од 13 основица осигурања, независно од стручне спреме коју имају. Према Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање, најнижа основица осигурања износи 35 одсто просечне републичке зараде за претходних 12 месеци, што је 40.143 динара, а највиша пет просечних плата, односно 573.470 динара. Допринос за пензијско и инвалидско осигурање је 24 одсто, што значи да ће се месечни издатак за самосталну уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање кретати у распону од 9.634,32 до 137.632,80 динара.

Износи основица осигурања и доприноса за пензијско и инвалидско осигурање важе за целу 2024. годину и доступни су грађанима на сајту Фонда и на огласним таблама у филијалама. Подсећамо грађане који се определе за самосталну уплату доприноса по основу члана 15 Закона о ПИО да је рок доспелости 15. у месецу за претходни месец. Једном изабрана основица може се променити, под условом да се поднесе нови захтев. Такође, грађани који не желе више да уплаћују самостално доприносе у обавези су да поднесу захтев за престанак уплате.

Подсећамо да право на самосталну уплату доприноса имају сва лица која су ван осигурања (незапослени, студенти, домаћице, ђаци...) под условом да су старија од 15 година, да имају пребивалиште у Србији, да нису корисници пензије остварене у Србији или у држави са којом је закључен међународни уговор о социјалном осигурању и да није наступио неки од случајева по основу којих се остварује право (нпр. навршење година живота прописаних за стицање права на старосну пензију, инвалидност), односно, уколико је наступио неки од тих случајева, својство осигураника се може стећи само за случај који није наступио.

Својство осигураника стиче се даном подношења захтева, а на захтев се може стећи најраније 30 дана пре подношења захтева. Својство осигураника престаје даном за који се лице у захтеву определи или ако допринос не плати у року од шест месеци од дана доспелости, када му својство осигураника престаје најраније са последњим даном за који је допринос плаћен.

Доприносе по члану 15 Закона о ПИО, према подацима из децембра 2023. године, уплаћује око 20.000 грађана у целом систему Фонда ПИО.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање расписао је Оглас за пријем захтева за упућивање корисника пензија на рехабилитацију за 2024. годину. Право на десетодневну бесплатну рехабилитацију у бањама и лечилиштима Србије имају корисници старосних, инвалидских и породичних пензија, који имају пребивалиште на територији Републике Србије, чија пензија износи до 39.850 динара, и који осим пензије немају друга лична примања и који нису користили рехабилитацију почев од огласа за 2020. годину. Право да се јаве на оглас имају и пензионери који су то право остварили применом домаћих прописа и који примају пензију из иностранства (прерачунато по средњем курсу НБС на дан 31. 12. 2023. године 1€ = 117,1737 динара), под условом да збир тих пензија износи до 39.850 динара.

Уз пријаву је потребно поднети пензијски чек; доказ о висини пензије из иностранства (извод банке, потврда иностраног носиоца социјалног осигурања и друго); попуњену пријаву са изјавом на прописаном обрасцу, где жели да користи рехабилитацију, да осим пензије корисник нема других личних примања, да није користио рехабилитацију по огласу у 2020, 2021, 2022. и 2023. године и да овлашћује Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање да у његово име и за његов рачун закључи уговор о пословној сарадњи са устaновом у којој ће користити право на рехабилитацију; и расположиву медицинску документацију уколико је корисник поседује (није обавезна).

Пријаве се подносе удружењима, односно одборима корисника пензија са подручја филијале Фонда на којој корисник има пребивалиште, а могу се поднети и у најближој организационој јединици Фонда, уколико пензионер у време подношења пријаве борави ван свог места становања. Корисници са територије АП Косово и Метохија са пребивалиштем, односно боравиштем ван територије АП Косово и Метохија, пријаве подносе најближој филијали Фонда према месту пребивалишта, односно боравишта.

Чланство у пензионерским организацијама није услов за коришћење овог права.

Пријаве на оглас се поднoсe од 9. јануара, и закључно са 25. јануаром 2024. године.

Ранг листа пензионера који испуњавају услове за упућивање на рехабилитацију објављује се двадесет четвртог радног дана од дана истека огласа, а на ранг листу се може поднети приговор надлежној комисији у року од пет радних дана од дана њеног објављивања на огласној табли.

Комисија је дужна да у року од пет дана размотри поднете приговоре, обавести подносиоце приговора и утврди коначну ранг листу корисника пензија који су остварили право на рехабилитацију, коју објављују на огласним таблама организација корисника пензија /Савеза пензионера Србије и Удружења пензионера Србије „Независност”/, Дирекције Фонда, Покрајинског фонда и филијалa Фонда.