Приходи Фонда у константном расту

Image

5. 7. 2024. 

Позитивна кретања у наплати доприноса, која су евидентна последњих неколико година, настављају се и у овој години, што је одраз стабилне националне економије, константног повећања броја запослених, као и њихових зарада. Ефекат оваквих кретања за пензионере види се кроз повећања пензија:

  • Изворни приходи Фонда су одраз убрзаног привредног раста, који је у Србији обезбеђен кроз инвестиције и повећање броја запослених у привреди, као и повећање њихових зарада, из којих се обезбеђује наплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. На основу података Фонда ПИО о броју пријављених на обавезно осигурање, у периоду од 2013. године, када је ограничено запошљавање у јавном сектору, до данас, број пријава на осигурање у јавном сектору је смањен номинално за 78.000, а у реалном сектору повећан је за готово 500.000 осигураника. Мере које држава предузима како би оснажила економију доприносе јачању институција система и подижу квалитет живота свих наших грађана. Сведоци смо све већег броја привредних субјеката, све већег броја запослених и повећања плата, нарочито у реалном сектору, што се у коначном повољно одражава на пензијски систем. Из овако прогресивне базе створени су услови за повећањa пензијских принадлежности. Учешће нето пензија у БДП у 2023. години износило је 9,3 одсто, чиме су се стекли законски предуслови да се пензија усклађује по најповољнијој опцији за кориснике, односно према нето заради и редовно законско усклађивање пензија од јануара 2024. године износило је 14,8 одсто  – истакао је Огњеновић.

Аргументи за изнету тврдњу виде се у резултатима који су остварени за првих шест месеци ове године:

  • Укупно наплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2024. године су за 9,57 милијарди виши од планираних Финансијским планом, односно више за 2,41 одсто. Ако постигнуто упоредимо са истим периодом претходне године, у овом полугођу наплаћено је више прихода од доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 55 милијарди динара, односно за 15,61 одсто, што је веома добар упоредни показатељ - закључио је директор Огњеновић.

Подели

<